77. ВУКОВ САБОР

Програмом Мој град у оквиру којег је свеобухватно представљен Крагујевац, у Лозници су у понедељак 12.септембра 2011.године почели саборски дани 77.Вуковог сабора. Програм Мој град из године у годину пружа могућност различитим срединама из Србије, региона и Европе да се саборској публици представе својим туристичким и културним потенцијалом. После Беча, Бањалуке, Ниша и низа других градова лозничанима су представљени туристички потенцијали Крагујевца, Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ као и документарна изложба фотографија „Завичај модерне Србије“ Завода за заштиту споменика културе и крагујевачког Фото клуба „Аполо“. Такође, у Галерији „Мина Караџић“ представљене су књиге Издавачке кућа „Кораци“. На сцени Вуковог дома културе после „Химне Вуку“, коју је извео Градски мешовити хор Центра за културу, пригодну реч публици свечаног отварања 77. Вуковог сабора упутио је градоначелник Видоје Петровић: „Чини ми се да ове вечери, на свечаном отварању саборских свечаности, у Лозници, где се последњих година гради и ствара нова урбана, комунална и културна инфраструктура, да бољих саговорника од Вука и Андрића нисмо могли пожелети. Овде, заједно са нашим пријатељима из Крагујевца, чију културну и туристичку баштину представљају саборски дани, одговорно и поштено саопштавамо јавности најбољи пут којим савремена Србија иде: читајући Вука и Андрића никада нисмо остајали сами, ни у најтежим ни у најлепшим тренуцима.“

Представљање Града Крагујевца на отварању
77. Вуковог сабора у Лозници

Наступ Центра за неговање
традиционалне културе „Абрашевић“

Испред града госта присутнима се обратио народни посланик Саша Миленић, председник Скупштине града Крагујевца рекавши: „Милош у престоном Крагујевцу, с почетка 19.века није градио ханове и сараје, није градио турска купатила, нити хареме, мада тадашњем паши у Београду то сигурно не би сметало. Направио је уместо тога, најпре, прву цркву у ослобођеној Србији, а онда и прву гимназију, прву установу високог образовања, прву народну скупштину, прво позориште, први суд, први устав и читав низ првих европских институција у Србији у модерној историји. Крагујевац као тадашња престоница и место тог заветног опредељења нације управо овде у Лозници полаже рачуне о разумевању своје историјске улоге из начелног подсећања. Ако је Крагујевац завичај модерне Србије, ово је завичај онога који је ту модерност сневао и својим чином означио.“

Са представљања Града Крагујевца на отварању 77. Вуковог сабора у Лозници

Отварање документарне изложбе фотографија „Завичај модерне Србије“

Почетак 77.Вуковог сабора озваничио је Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва који је између осталог истакао: „Вук је говорио:“Пиши као што говориш, читај како је написано“, а Андрић, који је поштовао Вука написао је:“ Разумели смо се, разумемо се, али нећемо моћи да се споразумемо“, и то стално морамо да имамо на уму јер смо склони спорењима у свему. Морамо да обезбедимо размену података са другима, као што то чине Лозница и Крагујевац сада, а и један и други град су завичајни. Лозница је завичај срспке модерне писмености, а Крагујевац је завичај српске модерне државности. Само их треба очувати.“

Предраг Марковић, министар културе је отворио 77. Вуков сабор

У уметничком делу програма наступио је Књажевско-српски театар са представом „Ђаво и мала госпођа“ према тексту Ђорђа Милосављевића у режији Жанка Томића. Представа је настала на основу романа истог наслова који је 2009. године понео награду „Исидора Секулић“. Реч је о духовито горкој причи о Србима и странцима и нашим наравима и менталитету обликованом на самом рубу моћног Османског царства. Велики ансамбл Књажевско-српског театра одлично се снашао на позорници Вуковог дома културе и на крају је награђен бурним аплаузом.

Представа „Ђаво и мала госпођа“ Књажевско-српског театра из Крагујевца

Другог дана саборовања одржан је програм под збирним називом Баштина. Програм је осмишљен како би представио оно највредније у нашем наслеђу. Округли сто Вукове задужбине својом темом Задужбинарство код Срба данас, на веома актуелан начин скренуо је пажњу на један од најважнијих и горућих проблема српског наслеђа. Некада веома живо задужбинарство којима су Срби могли да се поносе данас је и законски и етички веома велики проблем. Недостају законски оквири, са изгледом да се делом тај проблем реши, али остаје отворено етичко и морално питање: да ли су потенцијални задужбинари, модерна финансијска елита у Србији, спремни да разумеју шта задужбинарство значи за витални опстанак нације.

Са отварања изложбе Матице српске
„Два јубилеја: 185. година Матице српске и 250. година од рођења Саве Поповића Текелије“

Једна од највреднијих тековина српског народа свакако је Матица српска, најстарија српска, књижевна, научна и културна институција. Хватајући корак са садашњим временом Матица српска се саборској публици представила заиста модерно опремљеном, високо стилизованом изложбом, коју млада, урбана публика на први поглед разуме и може да заволи. Све похвале нашој најстаријој институцији на спремности да се савременом техником и технологијом приближи потребама публике и својих корисника у 21. веку. Изложба под називом: „Два јубилеја: 185. година Матице српске и 250. година од рођења Саве Поповића Текелије“ део је велике изложбе поводом ових јубилеја коју је пре Вуковог сабора видела само још публика у Београду у престижној Галерији САНУ. Утолико је овај програм у модернизованој и недавно обновљеној згради Галерије Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић добио на својој актуелности. Присутнима се најпре обратио академик Чедомир Попов говорећи о повезаности програма у Вуковој задужбини и Лозници јер пре подне се у Београду говорило о задужбинарству некада и сада, а увече у Лозници посетиоци могу да виде плодове једног успешног задужбинарског рада у Матици као и да се упознају са животом и делом великог добротвора и задужбинара Саве Поповића Текелије. Генерални секретар Матице српске проф. др Душан Николић је издвојио чињеницу да пратећи савремене тенденције у издавачкој делатности, Матица српска је у јесен 2008. године почела да систематски развија интегрални програм дигитализације података и нови начин комуницирања са јавношћу путем глобалних информационих мера. Један део тог великог подухвата могла је да види и публика у Галерији у Лозници. Гости Вуковог сабора те вечери били су и проф. др Славко Гордић потпредседник Матице ссрпске и члан Уметничког савета Вукових сабора као и проф.др Слободан Ћурчић потпредседник Матице српске. Изложбу су за 77.Вуков сабор приредиле Александра Јовановић, стручни сарадник Матице српске и Вукица Туцаков технички уредник издања Матице српске.

Представљање Матице српске на 77. Вуковог сабора

Уз присуство великог броја Лозничана други саборски дан завршен је испред Вуковог дома културе програмом Културно-уметничког друштва „Караџић“ под називом „Стазама Вука и његових савременика“ у којем су учествовали чланови позоришта овог аматерског удружења као и Група певача под руководством Милутина Тошића.

Програм Културно-уметничког друштва „Караџић“ Лозница

У среду 14.9.2011. године своју издавачку делатност представила је Вукова задужбина стављајући у први план Даницу годиште 2011. и Даницу за младе. Као одлични домаћини, спремни на вишеструку креативну сарадњу, показали су се млади чланови Огранка Вукове задужбине Гинмназије „Вук Караџић“ из Лознице. Они су казивали стихове, записе, читали садржај Данице и Данице за младе, а дали су и свој допринос предлогом да се у следећем броју Данице за младе нађу њихови школизми као и победнички текстови конкурса „Вуково звоно“ који се сваке године расписује у оквиру Ђачког Вуковог сабора. Управник Вукове задужбине и главни и одговорни уредник Данице др Миодраг Матицки похвалио је њихово ангажовање и посвећеност Вуковим идејама.

Представљање Вукове задужбине и њиховог издања Даница и Даница за младе у Гимназији „Вук Караџић“

У наставку програма 77.Вуковог сабора под збирним називом Хомо Балканикус у Музеју Јадра имали смо прилику да видимо изложбу Етнографског музеја „Албум Петра Ж. Петровића“ ауторке Весне Бижић Омчикус, начелнице одељења за документацију.

Изложбу је отворила др Весна Марјановић музејски саветник истакавши допринос Петра Ж. Петровића ономе што се данас зове нематеријално културно наслеђе. Док је ауторка, између осталог, у каталогу који прати изложбу написала: „Фотографије у „Албуму Петра Ж. Петровића“ настале су двадесетих и тридесетих година 20.века, у време када је њихов аутор био кустос Етнографског музеја у Београду. У току свог научног рада Петар Ж. Петровић је истраживао по Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини и Хрватској... На овим путовањима се Петар Ж. Петровић није одвајао од фотоапарата. Све теме које је испитивао бележио је и сликом, захваљујући чему многе генерације могу да сазнају о животу људи у време њиховог настанка на стакленим негативима. ....Највећи допринос Петра Ж. Петровића, свакако је оснивање прве филмотеке за етнографску документацију. Био је први код нас који је почео бележење народног живота и обичаја на филмској траци. Оставио је око 1000 м филмске траке с документарном грађом сниманом у околини Београда, у Шумадији, Звижду и околини Ђевђелије, у доба између 1933. и 1940. која се чува у Музеју кинотеке у Београду.“ Део те његове филмске заоставштине могла је да види и публика у Музеју, али оно што је за организаторе и посетиоце Вуковог сабора било изузетно драгоцено је могућност да виде фотографије које је Петар Ж. Петровић снимио на Вуковом сабору 1937. године.

Отварање изложбе Етнографског музеја „Албум Петра Ж. Петровића“ у Музеју Јадра

Након изложбе у истом простору саборској публици представљен је један заиста занимљив подухват Јавног предузећа „Службени гласник“. Наиме пре извесног времена „Службени гласник“ и САНУ ушли су у заједнички издавачки подухват под називом „Корени“. Говорећи о овом подухвату приређивач едиције и аутор поговора Борисав Челиковић напоменуо је да је пре више од једног века, знаменити научник, Лозничанин Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање срспких земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји.Студије настале у склопу овог подухвата објављиване су Српском етнографском зборнику који је издавала Српска краљевска академија, а оне су данас права библиофилска реткост. Поготову је тешко доћи до примерка зборника у којем су објављена истраживања о Јадру и околини. Утолико је значајнији циљ који има ова едиција, а који је посебно истакла Гордана Милосављевић говораћи, да је намера „Службеног гласника“ да „путем ове едиције „Корени“ врати у српску културу и то у изворном облику ове давно настале студије. И то тако што се фототипским издањем чува аутентичност њиховог првог објављивања и истовремено се научним радницима олакшава њихово коришћење, пошто су у научним студијама небројено пута коришћене као незаобилазна литература.“ Уз студије објављене у Српском етнографском зборнику у оквиру „Корена“ су и оне објављене у другим издањима које својим садржајима и приступом допуњују претходне груписане по предеоним целинама. Намера издавача и приређивача је да у наредном периоду српску културу обогате са библиотеком која ће бројати преко педесет књига у едицији „Корени“.

Са представљања едиције „Корени“ ЈП „Службени гласник“ у Музеју Јадра

Борисав Челиковић, приређивач едиције

Четвртак 15. септембар био је резервисан за програм под назиом Азбука Европе. Организатори, чини се, нису ни мало погрешили када су у овај програм уврстили младе музичаре из Васил Хаџиманов бенда. Ови млади џез музичари заиста својим инспиративним музицирањем откривају неке нове димензије простора Европе. И то оне, можда, неправедно запостављене у сваком погледу. То нарочито постане уочљиво током извођења композиције „Охрид“ или њој сличних које за музичку подлогу имају неке далеке одјеке ових простора, а које при том звуче изузетно савремено, светски. Ти простори на овај начин постају део Европе, имагинарне или стварне. Циљ организатора је да у оквиру саборских дана путем оваквих програма придобије наклоност млађе публике чије културне потребе у неким прошлим временима нису биле спојиве са манифестацијом Вуков сабор. Ови програми четвртком везују за Вуков сабор нову, младу, креативну публику која из године у годину све више воли сабор и саборовање.

Наступ Васил Хаџиманов бенда у Вуковом дому културе

Програм Мит и стварност Института за књижевност и уметност у Кући писаца у Тршићу

Тема овогодишњег програма под називом Мит и стварност, који се у преподневним часовима одвијао у Кући писаца у Тршићу,била је везана за 200.годишњицу смрти Доситеја Обрадовића. Наиме Институт за књижевност и уметност и др Весна Матовић покренули су читав низ занимљивих програма и пројеката у циљу обележавања овог јубилеја. Докторант Института Драгана Грбић неко време провела је у Халеу истражујући живот и дело Доситеја Обрадовића. Она је на скупу у Тршићу у сасвим новом светлу протумачила неколико најзначајнијих година Доситејевог живота као и његово четрдесетогодишње путовање по Европи. Ускоро би, у јавности, као резултат овог њеног истраживања требала да се појави монографија под назовом „Хале-Лајпциг (пре)кретање на путу Доситеја Обрадовића“. Др Татјана Јовићевић представила је садржај новог зборника радова Института за књижевност и уметност „Традиција просвећености/просвећивања у српској периодици“ чији је она уредник. Пред културну јавност ускоро излази овај свеобухватни и садржајем веома интригантни број зборника који ће донети нека нова сагледавања просвећености као и нова тумачења просторних и временских оквира овог појма. Учесницима у дискусији било је занимљиво да разговарају и размишљају на тему односа Вук-Доситеј и ма колико изгледало да је ту све речено, чини се да је, управо, њихов однос, највише митолошки обојен и да ту има простора за нека пажљивија сагледавања. Ту тему наметнули су својим излагањима др Миодраг Матицки који је између осталог говорио и о новом библиофилском издању књиге „Писма Харалампију“ и др Весна Матовић која је пажљиво усмеравала ток разговора увек изнова сугеришући оне тачке у историји које су довеле до стварања друштвеног мита у вези са односом Вук-Доситеј. Излагања са овог скупа биће објављена као посебан темат у часопису за културну историју Јадра „Призор“ који издаје Центар за културу „Вук Караџић“. Овај део програма под називом Мит и стварност био је у целини обележен високим научним критеријумима када је приступ теми у питању, али како је дан одмицао све се више могло приметити колико је друштвени мит пре свега о Вуку, а затим и о Доситеју као и језику свеприсутан у српској јавности.

Програм Мит и стварност Института за књижевност и уметност у Кући писаца у Тршићу

У промоцији часописа „Буктиња“ који су посвећени Вуку и Доситеју, а који настају и објављују се у Неготину, у поподневним часовима у Галерији „Мина Караџић“ учествовали су: Радомир Андрић, Адам Пуслојић, Горан Вучковић, Љубомир Ћорилић, Љубиша Рајковић Кожељац и Тихомир Несторовић. Њихов приступ Вуку и Доситеју је обојен лирским заносима. На тај начин су конципирана и два броја часописа „Буктиња“ сасвим очигледно без претензија да се научном методологијом приступи стваралаштву ова два изузетна човека. У наставку програма одржано је гусларско вече у сали Вуковог дома културе. Учествовали су чланови Гусларског друштва Никола Тесла из Обреновца и Гусларске секције КУД Караџић из Лознице. Гуслање свакако спада у део нематеријалне културне баштине не само српског народа, али ову још увек веома живу традицију морамо озбиљније схватити уколико желимо да она буде репрезентативни део наслеђа. Овако без јасних назора и правих познавалаца традиција може постати баласт за све. Убудуће би било неопходно радити на квалитету избора песама и самог гуслања.

Промоција часописа Буктиња из Неготина у Галерији Мина Караџић у Вуковом дому културе

Гусларско вече у Вуковом дому културе

У суботу вече мешовити хор КУД Светозар Марковић импресионирао је гледаоце у Вуковом дому културе. Божидар Црњански, диригент и чланови хора извели су веома занимљив концертни програм певајући духовну музику како ону најстарију забележену тако и музику савремених композитора. Мешовити хор КУД Светозар Марковић један је од наших најнаграђиванијих хорова ове године.

Наступ мешовитог хора КУД Светозар Марковић из Новог Сада у Вуковом дому културе

По много чему завршни дан 77.Вуковог сабора остаће забележен у аналима саборовања. Између осталог по веома лепом, сунчаном времену, затим по једном од најсадржајнијих програма у Тршићу и свакако по чињеници да је први пут на сабору беседила странкиња, проф. др Ангела Рихтер редовна професорица јужне славистике на Универзитету Мартин Лутер у Халеу. Остало је забележено да се 1933. године на отварању обновљене Вукове куће окупљенима обратио странац, др Франк Волман, професор Масариковог универзитета, делегат Словенског универзитета у Прагу, који је поздравио окупљене у име свог Универзитета, али није држао беседу.

др Ангела Рихтер, беседница на 77. Вуковом сабору

Завршна свечаност 77.Вуковог сабора почела је отварањем изложбе Музеја града Београда Иво Андрић писац и/или дипломата, ауторке Татјане Корићанац. Изложбу је отворила Даница Јововић Продановић, директорица Музеја града Београда која је подсетила присутне да је студијска изложба Музеја града Београда премијерно представљена крајем 2010. године у италијанском граду Горицији. Изложбу су већ видели у многим градовима у којима је Андрић службовао, а након Тршића следи јој веома занимљив пут у многе европске метрополе. Након отварања изложбе у Музеју језика и писма премијерно је представљена радио драма под називом „Андрићеви звучни пејзажи“ настала током летње школе звука у Тршићу. Летња школа звука у Тршићу део је програма обележавања јубилеја педесетогодишњице доделе Нобелове награде Иви Андрићу. „Андрићеви звучни пејзажи“ заједнички су пројекат Музеја језика и писма и Факултета драмских уметности, тачније ванредне професорице радио режије Браниславе Стефановић и асистента Добривоја Милијановића. Полазници летње школе звука били су основци и средњошколци из нашег града. Представљајући радио драму Зоран Хамовић аутор пројекта Година књиге и језика у оквиру које је и отворен Музеј језика и писма истакао је вредност ове врсте програма у Музеју језика и писма који је најбољи пример живог музеја, оног чији посетиоци активно учествују у стварању садржаја, архиве и изложбеног материјала. На саборишту на отвореном била је постављена изложба под називом „Андрић и Вук“ која је пружила могућност многобројним посетиоцима завршног дана сабора да прочитају Андрићеву биографију и библиографију као и да се подсете колико је Андрић ценио Вука Ст. Караџића и са колико пијетета је о њему писао, као и да премијерно виде фотографије настале током Андрићеве посете Вуковој спомен кући и Троноши1973.године.

Отварање изложбе Музеја Града Београда Иво Андрућ писац и/или дипломата

Представљање радио драме Андрићеви звучни, која је настала у летњој радионици звука у Тршић,
у Музеју језика и писма

Након извођења „Химне Вуку“ и подизања заставе Вукових сабора тачно у 12 часова почео је централни програм завршног дана 77.Вуковог сабора. Присутне је најпре поздравио Видоје Петровић градоначелник, а затим је Ангела Рихтер одржала беседу.

„Караџић и Андрић као и бројни писци истраживачи културе, језика и историје уписали су се у културну историју Европе и у историју немачко-јужнословенских и немачко-српских односа као прави амбасадори културе, као посредници који су сваки у своје време у разним областима свог деловања допринели интензивирању духовно-културних контаката“-рекла је између осталог беседница. Публика је веома пажљиво пратила беседу Ангеле Рихтер и на крају је наградила изузетно великим аплаузом. Саборска публика зна да цени настојање професорке Рихтер да читалачкој публици немачког говорног подручија прикаже лепоту нашег језика и наше литературе.

Завршна свечаност 77. Вуковог сабора

На нашим позоришним даскама Андрић није уобичајена појава. Драматурзи и редитељи се слажу да Андрићеве текстове није лако поставити у позоришту или на филмско платно. Једна од најуспелијих представа током претходних година свакако је Брадићева „Проклета авлија“. Небојша Брадић је за 77. Вуков сабор начинио нову адаптацију ове позоришне представе. Неколико упечатљивих сцена из драматизације награђене су громким аплаузом. Небојша Миловановић у улози Невиног као и Петар Бенчина у лику Ћамила одлично су комуницирали са саборском публиком. Небојша Дугалић чије је тумачење Карађоза већ постало параметар за изврсну глуму, успешно се изборио са отвореним простором, великом сценом и бројном публиком расуте пажње. Цео ансамбл је под јаким поподневним сунцем одличном игром привезао публику за седишта.

Представа Проклета авлија Крушевачког позоришта на завршној свечаности 77. Вуковог сабора у Тршићу

У поподневном саборском поселу пред великим бројем посетилаца чланови Ансамбла народних игара и песама „Коло“ извели су занимљив програм „Уђи у ово поље-сведочанства са Косова и Метохије“. Овај програм приказао је песме, игре, обичаје становника Косова и Метохије. Аутор програма је мр Сања Ранковић, а стручни консултант др Оливера Васић. Овим је веома богат и садржајан програм завршног дана 77.Вуковог сабора у Тршићу окончан.

Наступ Ансамбла народних игара и песама Коло на Поподневном саборском поселу
„Уђи у ово поље- сведочанства са Косова и Метохије“

Прошле године у току завршне свечаности Вуковог сабора у Тршићу је отворена прва Кућа писаца у Србији. У недељу 18.септембра 2011. Савет Куће писаца одржао је своју редовну седницу на којој је поднет Извештај о боравку првог корисника Куће писца у Тршићу, Изабел Нуњез. Уједно договорен је читав низ активности за наредни период. Састанку су присуствовали чланови Савета: Јелена Ленголд, Зоран Хамовић, Вуле Журић, Мирко Демић и Дајана Ђедовић. Следећи састанак заказан је у новембру у Крагујевцу након Сајма књига.
Прошле године Министарство културе уврстило је Вуков сабор у манифестације од националног значаја, што је свакако признање организаторима за њихово несебично залагање да квалитет програма из године у годину буде све бољи. Покровитељи 77.Вуковог сабора били су Министарство културе, информисања, информационог друштва и Град Лозница. Генерални спонзор Компанија „Дунав осигурање“, пријатељи сабора: Комерцијална банка, Телеком Србија, Еуробанк ЕФГ и Банка интеса. Медијски покровитељи били су Лозничке новости и Лотел телевизија, а Радио телевизија Србије је и ове године вршила директан пренос сабора на другом програму као и путем сателита.