77. VUKOV SABOR

Programom Moj grad u okviru kojeg je sveobuhvatno predstavljen Kragujevac, u Loznici su u ponedeljak 12.septembra 2011.godine počeli saborski dani 77.Vukovog sabora. Program Moj grad iz godine u godinu pruža mogućnost različitim sredinama iz Srbije, regiona i Evrope da se saborskoj publici predstave svojim turističkim i kulturnim potencijalom. Posle Beča, Banjaluke, Niša i niza drugih gradova lozničanima su predstavljeni turistički potencijali Kragujevca, Centar za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević“ kao i dokumentarna izložba fotografija „Zavičaj moderne Srbije“ Zavoda za zaštitu spomenika kulture i kragujevačkog Foto kluba „Apolo“. Takođe, u Galeriji „Mina Karadžić“ predstavljene su knjige Izdavačke kuća „Koraci“. Na sceni Vukovog doma kulture posle „Himne Vuku“, koju je izveo Gradski mešoviti hor Centra za kulturu, prigodnu reč publici svečanog otvaranja 77. Vukovog sabora uputio je gradonačelnik Vidoje Petrović: „Čini mi se da ove večeri, na svečanom otvaranju saborskih svečanosti, u Loznici, gde se poslednjih godina gradi i stvara nova urbana, komunalna i kulturna infrastruktura, da boljih sagovornika od Vuka i Andrića nismo mogli poželeti. Ovde, zajedno sa našim prijateljima iz Kragujevca, čiju kulturnu i turističku baštinu predstavljaju saborski dani, odgovorno i pošteno saopštavamo javnosti najbolji put kojim savremena Srbija ide: čitajući Vuka i Andrića nikada nismo ostajali sami, ni u najtežim ni u najlepšim trenucima.“

Predstavljanje Grada Kragujevca na otvaranju
77. Vukovog sabora u Loznici

Nastup Centra za negovanje
tradicionalne kulture „Abrašević“

Ispred grada gosta prisutnima se obratio narodni poslanik Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca rekavši: „Miloš u prestonom Kragujevcu, s početka 19.veka nije gradio hanove i saraje, nije gradio turska kupatila, niti hareme, mada tadašnjem paši u Beogradu to sigurno ne bi smetalo. Napravio je umesto toga, najpre, prvu crkvu u oslobođenoj Srbiji, a onda i prvu gimnaziju, prvu ustanovu visokog obrazovanja, prvu narodnu skupštinu, prvo pozorište, prvi sud, prvi ustav i čitav niz prvih evropskih institucija u Srbiji u modernoj istoriji. Kragujevac kao tadašnja prestonica i mesto tog zavetnog opredeljenja nacije upravo ovde u Loznici polaže račune o razumevanju svoje istorijske uloge iz načelnog podsećanja. Ako je Kragujevac zavičaj moderne Srbije, ovo je zavičaj onoga koji je tu modernost snevao i svojim činom označio.“

Sa predstavljanja Grada Kragujevca na otvaranju 77. Vukovog sabora u Loznici

Otvaranje dokumentarne izložbe fotografija „Zavičaj moderne Srbije“

Početak 77.Vukovog sabora ozvaničio je Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva koji je između ostalog istakao: „Vuk je govorio:“Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“, a Andrić, koji je poštovao Vuka napisao je:“ Razumeli smo se, razumemo se, ali nećemo moći da se sporazumemo“, i to stalno moramo da imamo na umu jer smo skloni sporenjima u svemu. Moramo da obezbedimo razmenu podataka sa drugima, kao što to čine Loznica i Kragujevac sada, a i jedan i drugi grad su zavičajni. Loznica je zavičaj srspke moderne pismenosti, a Kragujevac je zavičaj srpske moderne državnosti. Samo ih treba očuvati.“

Predrag Marković, ministar kulture je otvorio 77. Vukov sabor

U umetničkom delu programa nastupio je Knjaževsko-srpski teatar sa predstavom „Đavo i mala gospođa“ prema tekstu Đorđa Milosavljevića u režiji Žanka Tomića. Predstava je nastala na osnovu romana istog naslova koji je 2009. godine poneo nagradu „Isidora Sekulić“. Reč je o duhovito gorkoj priči o Srbima i strancima i našim naravima i mentalitetu oblikovanom na samom rubu moćnog Osmanskog carstva. Veliki ansambl Knjaževsko-srpskog teatra odlično se snašao na pozornici Vukovog doma kulture i na kraju je nagrađen burnim aplauzom.

Predstava „Đavo i mala gospođa“ Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca

Drugog dana saborovanja održan je program pod zbirnim nazivom Baština. Program je osmišljen kako bi predstavio ono najvrednije u našem nasleđu. Okrugli sto Vukove zadužbine svojom temom Zadužbinarstvo kod Srba danas, na veoma aktuelan način skrenuo je pažnju na jedan od najvažnijih i gorućih problema srpskog nasleđa. Nekada veoma živo zadužbinarstvo kojima su Srbi mogli da se ponose danas je i zakonski i etički veoma veliki problem. Nedostaju zakonski okviri, sa izgledom da se delom taj problem reši, ali ostaje otvoreno etičko i moralno pitanje: da li su potencijalni zadužbinari, moderna finansijska elita u Srbiji, spremni da razumeju šta zadužbinarstvo znači za vitalni opstanak nacije.

Sa otvaranja izložbe Matice srpske
„Dva jubileja: 185. godina Matice srpske i 250. godina od rođenja Save Popovića Tekelije“

Jedna od najvrednijih tekovina srpskog naroda svakako je Matica srpska, najstarija srpska, književna, naučna i kulturna institucija. Hvatajući korak sa sadašnjim vremenom Matica srpska se saborskoj publici predstavila zaista moderno opremljenom, visoko stilizovanom izložbom, koju mlada, urbana publika na prvi pogled razume i može da zavoli. Sve pohvale našoj najstarijoj instituciji na spremnosti da se savremenom tehnikom i tehnologijom približi potrebama publike i svojih korisnika u 21. veku. Izložba pod nazivom: „Dva jubileja: 185. godina Matice srpske i 250. godina od rođenja Save Popovića Tekelije“ deo je velike izložbe povodom ovih jubileja koju je pre Vukovog sabora videla samo još publika u Beogradu u prestižnoj Galeriji SANU. Utoliko je ovaj program u modernizovanoj i nedavno obnovljenoj zgradi Galerije Miće Popovića i Vere Božičković Popović dobio na svojoj aktuelnosti. Prisutnima se najpre obratio akademik Čedomir Popov govoreći o povezanosti programa u Vukovoj zadužbini i Loznici jer pre podne se u Beogradu govorilo o zadužbinarstvu nekada i sada, a uveče u Loznici posetioci mogu da vide plodove jednog uspešnog zadužbinarskog rada u Matici kao i da se upoznaju sa životom i delom velikog dobrotvora i zadužbinara Save Popovića Tekelije. Generalni sekretar Matice srpske prof. dr Dušan Nikolić je izdvojio činjenicu da prateći savremene tendencije u izdavačkoj delatnosti, Matica srpska je u jesen 2008. godine počela da sistematski razvija integralni program digitalizacije podataka i novi način komuniciranja sa javnošću putem globalnih informacionih mera. Jedan deo tog velikog poduhvata mogla je da vidi i publika u Galeriji u Loznici. Gosti Vukovog sabora te večeri bili su i prof. dr Slavko Gordić potpredsednik Matice ssrpske i član Umetničkog saveta Vukovih sabora kao i prof.dr Slobodan Ćurčić potpredsednik Matice srpske. Izložbu su za 77.Vukov sabor priredile Aleksandra Jovanović, stručni saradnik Matice srpske i Vukica Tucakov tehnički urednik izdanja Matice srpske.

Predstavljanje Matice srpske na 77. Vukovog sabora

Uz prisustvo velikog broja Lozničana drugi saborski dan završen je ispred Vukovog doma kulture programom Kulturno-umetničkog društva „Karadžić“ pod nazivom „Stazama Vuka i njegovih savremenika“ u kojem su učestvovali članovi pozorišta ovog amaterskog udruženja kao i Grupa pevača pod rukovodstvom Milutina Tošića.

Program Kulturno-umetničkog društva „Karadžić“ Loznica

U sredu 14.9.2011. godine svoju izdavačku delatnost predstavila je Vukova zadužbina stavljajući u prvi plan Danicu godište 2011. i Danicu za mlade. Kao odlični domaćini, spremni na višestruku kreativnu saradnju, pokazali su se mladi članovi Ogranka Vukove zadužbine Ginmnazije „Vuk Karadžić“ iz Loznice. Oni su kazivali stihove, zapise, čitali sadržaj Danice i Danice za mlade, a dali su i svoj doprinos predlogom da se u sledećem broju Danice za mlade nađu njihovi školizmi kao i pobednički tekstovi konkursa „Vukovo zvono“ koji se svake godine raspisuje u okviru Đačkog Vukovog sabora. Upravnik Vukove zadužbine i glavni i odgovorni urednik Danice dr Miodrag Maticki pohvalio je njihovo angažovanje i posvećenost Vukovim idejama.

Predstavljanje Vukove zadužbine i njihovog izdanja Danica i Danica za mlade u Gimnaziji „Vuk Karadžić“

U nastavku programa 77.Vukovog sabora pod zbirnim nazivom Homo Balkanikus u Muzeju Jadra imali smo priliku da vidimo izložbu Etnografskog muzeja „Album Petra Ž. Petrovića“ autorke Vesne Bižić Omčikus, načelnice odeljenja za dokumentaciju.

Izložbu je otvorila dr Vesna Marjanović muzejski savetnik istakavši doprinos Petra Ž. Petrovića onome što se danas zove nematerijalno kulturno nasleđe. Dok je autorka, između ostalog, u katalogu koji prati izložbu napisala: „Fotografije u „Albumu Petra Ž. Petrovića“ nastale su dvadesetih i tridesetih godina 20.veka, u vreme kada je njihov autor bio kustos Etnografskog muzeja u Beogradu. U toku svog naučnog rada Petar Ž. Petrović je istraživao po Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj... Na ovim putovanjima se Petar Ž. Petrović nije odvajao od fotoaparata. Sve teme koje je ispitivao beležio je i slikom, zahvaljujući čemu mnoge generacije mogu da saznaju o životu ljudi u vreme njihovog nastanka na staklenim negativima. ....Najveći doprinos Petra Ž. Petrovića, svakako je osnivanje prve filmoteke za etnografsku dokumentaciju. Bio je prvi kod nas koji je počeo beleženje narodnog života i običaja na filmskoj traci. Ostavio je oko 1000 m filmske trake s dokumentarnom građom snimanom u okolini Beograda, u Šumadiji, Zviždu i okolini Đevđelije, u doba između 1933. i 1940. koja se čuva u Muzeju kinoteke u Beogradu.“ Deo te njegove filmske zaostavštine mogla je da vidi i publika u Muzeju, ali ono što je za organizatore i posetioce Vukovog sabora bilo izuzetno dragoceno je mogućnost da vide fotografije koje je Petar Ž. Petrović snimio na Vukovom saboru 1937. godine.

Otvaranje izložbe Etnografskog muzeja „Album Petra Ž. Petrovića“ u Muzeju Jadra

Nakon izložbe u istom prostoru saborskoj publici predstavljen je jedan zaista zanimljiv poduhvat Javnog preduzeća „Službeni glasnik“. Naime pre izvesnog vremena „Službeni glasnik“ i SANU ušli su u zajednički izdavački poduhvat pod nazivom „Koreni“. Govoreći o ovom poduhvatu priređivač edicije i autor pogovora Borisav Čeliković napomenuo je da je pre više od jednog veka, znameniti naučnik, Lozničanin Jovan Cvijić sa svojim saradnicima i učenicima započeo vekovni poduhvat srpske nauke: antropogeografsko ispitivanje srspkih zemalja u sklopu koga su istraživana naselja, poreklo stanovništva i običaji.Studije nastale u sklopu ovog poduhvata objavljivane su Srpskom etnografskom zborniku koji je izdavala Srpska kraljevska akademija, a one su danas prava bibliofilska retkost. Pogotovu je teško doći do primerka zbornika u kojem su objavljena istraživanja o Jadru i okolini. Utoliko je značajniji cilj koji ima ova edicija, a koji je posebno istakla Gordana Milosavljević govoraći, da je namera „Službenog glasnika“ da „putem ove edicije „Koreni“ vrati u srpsku kulturu i to u izvornom obliku ove davno nastale studije. I to tako što se fototipskim izdanjem čuva autentičnost njihovog prvog objavljivanja i istovremeno se naučnim radnicima olakšava njihovo korišćenje, pošto su u naučnim studijama nebrojeno puta korišćene kao nezaobilazna literatura.“ Uz studije objavljene u Srpskom etnografskom zborniku u okviru „Korena“ su i one objavljene u drugim izdanjima koje svojim sadržajima i pristupom dopunjuju prethodne grupisane po predeonim celinama. Namera izdavača i priređivača je da u narednom periodu srpsku kulturu obogate sa bibliotekom koja će brojati preko pedeset knjiga u ediciji „Koreni“.

Sa predstavljanja edicije „Koreni“ JP „Službeni glasnik“ u Muzeju Jadra

Borisav Čeliković, priređivač edicije

Četvrtak 15. septembar bio je rezervisan za program pod naziom Azbuka Evrope. Organizatori, čini se, nisu ni malo pogrešili kada su u ovaj program uvrstili mlade muzičare iz Vasil Hadžimanov benda. Ovi mladi džez muzičari zaista svojim inspirativnim muziciranjem otkrivaju neke nove dimenzije prostora Evrope. I to one, možda, nepravedno zapostavljene u svakom pogledu. To naročito postane uočljivo tokom izvođenja kompozicije „Ohrid“ ili njoj sličnih koje za muzičku podlogu imaju neke daleke odjeke ovih prostora, a koje pri tom zvuče izuzetno savremeno, svetski. Ti prostori na ovaj način postaju deo Evrope, imaginarne ili stvarne. Cilj organizatora je da u okviru saborskih dana putem ovakvih programa pridobije naklonost mlađe publike čije kulturne potrebe u nekim prošlim vremenima nisu bile spojive sa manifestacijom Vukov sabor. Ovi programi četvrtkom vezuju za Vukov sabor novu, mladu, kreativnu publiku koja iz godine u godinu sve više voli sabor i saborovanje.

Nastup Vasil Hadžimanov benda u Vukovom domu kulture

Program Mit i stvarnost Instituta za književnost i umetnost u Kući pisaca u Tršiću

Tema ovogodišnjeg programa pod nazivom Mit i stvarnost, koji se u prepodnevnim časovima odvijao u Kući pisaca u Tršiću,bila je vezana za 200.godišnjicu smrti Dositeja Obradovića. Naime Institut za književnost i umetnost i dr Vesna Matović pokrenuli su čitav niz zanimljivih programa i projekata u cilju obeležavanja ovog jubileja. Doktorant Instituta Dragana Grbić neko vreme provela je u Haleu istražujući život i delo Dositeja Obradovića. Ona je na skupu u Tršiću u sasvim novom svetlu protumačila nekoliko najznačajnijih godina Dositejevog života kao i njegovo četrdesetogodišnje putovanje po Evropi. Uskoro bi, u javnosti, kao rezultat ovog njenog istraživanja trebala da se pojavi monografija pod nazovom „Hale-Lajpcig (pre)kretanje na putu Dositeja Obradovića“. Dr Tatjana Jovićević predstavila je sadržaj novog zbornika radova Instituta za književnost i umetnost „Tradicija prosvećenosti/prosvećivanja u srpskoj periodici“ čiji je ona urednik. Pred kulturnu javnost uskoro izlazi ovaj sveobuhvatni i sadržajem veoma intrigantni broj zbornika koji će doneti neka nova sagledavanja prosvećenosti kao i nova tumačenja prostornih i vremenskih okvira ovog pojma. Učesnicima u diskusiji bilo je zanimljivo da razgovaraju i razmišljaju na temu odnosa Vuk-Dositej i ma koliko izgledalo da je tu sve rečeno, čini se da je, upravo, njihov odnos, najviše mitološki obojen i da tu ima prostora za neka pažljivija sagledavanja. Tu temu nametnuli su svojim izlaganjima dr Miodrag Maticki koji je između ostalog govorio i o novom bibliofilskom izdanju knjige „Pisma Haralampiju“ i dr Vesna Matović koja je pažljivo usmeravala tok razgovora uvek iznova sugerišući one tačke u istoriji koje su dovele do stvaranja društvenog mita u vezi sa odnosom Vuk-Dositej. Izlaganja sa ovog skupa biće objavljena kao poseban temat u časopisu za kulturnu istoriju Jadra „Prizor“ koji izdaje Centar za kulturu „Vuk Karadžić“. Ovaj deo programa pod nazivom Mit i stvarnost bio je u celini obeležen visokim naučnim kriterijumima kada je pristup temi u pitanju, ali kako je dan odmicao sve se više moglo primetiti koliko je društveni mit pre svega o Vuku, a zatim i o Dositeju kao i jeziku sveprisutan u srpskoj javnosti.

Program Mit i stvarnost Instituta za književnost i umetnost u Kući pisaca u Tršiću

U promociji časopisa „Buktinja“ koji su posvećeni Vuku i Dositeju, a koji nastaju i objavljuju se u Negotinu, u popodnevnim časovima u Galeriji „Mina Karadžić“ učestvovali su: Radomir Andrić, Adam Puslojić, Goran Vučković, Ljubomir Ćorilić, Ljubiša Rajković Koželjac i Tihomir Nestorović. Njihov pristup Vuku i Dositeju je obojen lirskim zanosima. Na taj način su koncipirana i dva broja časopisa „Buktinja“ sasvim očigledno bez pretenzija da se naučnom metodologijom pristupi stvaralaštvu ova dva izuzetna čoveka. U nastavku programa održano je guslarsko veče u sali Vukovog doma kulture. Učestvovali su članovi Guslarskog društva Nikola Tesla iz Obrenovca i Guslarske sekcije KUD Karadžić iz Loznice. Guslanje svakako spada u deo nematerijalne kulturne baštine ne samo srpskog naroda, ali ovu još uvek veoma živu tradiciju moramo ozbiljnije shvatiti ukoliko želimo da ona bude reprezentativni deo nasleđa. Ovako bez jasnih nazora i pravih poznavalaca tradicija može postati balast za sve. Ubuduće bi bilo neophodno raditi na kvalitetu izbora pesama i samog guslanja.

Promocija časopisa Buktinja iz Negotina u Galeriji Mina Karadžić u Vukovom domu kulture

Guslarsko veče u Vukovom domu kulture

U subotu veče mešoviti hor KUD Svetozar Marković impresionirao je gledaoce u Vukovom domu kulture. Božidar Crnjanski, dirigent i članovi hora izveli su veoma zanimljiv koncertni program pevajući duhovnu muziku kako onu najstariju zabeleženu tako i muziku savremenih kompozitora. Mešoviti hor KUD Svetozar Marković jedan je od naših najnagrađivanijih horova ove godine.

Nastup mešovitog hora KUD Svetozar Marković iz Novog Sada u Vukovom domu kulture

Po mnogo čemu završni dan 77.Vukovog sabora ostaće zabeležen u analima saborovanja. Između ostalog po veoma lepom, sunčanom vremenu, zatim po jednom od najsadržajnijih programa u Tršiću i svakako po činjenici da je prvi put na saboru besedila strankinja, prof. dr Angela Rihter redovna profesorica južne slavistike na Univerzitetu Martin Luter u Haleu. Ostalo je zabeleženo da se 1933. godine na otvaranju obnovljene Vukove kuće okupljenima obratio stranac, dr Frank Volman, profesor Masarikovog univerziteta, delegat Slovenskog univerziteta u Pragu, koji je pozdravio okupljene u ime svog Univerziteta, ali nije držao besedu.

dr Angela Rihter, besednica na 77. Vukovom saboru

Završna svečanost 77.Vukovog sabora počela je otvaranjem izložbe Muzeja grada Beograda Ivo Andrić pisac i/ili diplomata, autorke Tatjane Korićanac. Izložbu je otvorila Danica Jovović Prodanović, direktorica Muzeja grada Beograda koja je podsetila prisutne da je studijska izložba Muzeja grada Beograda premijerno predstavljena krajem 2010. godine u italijanskom gradu Goriciji. Izložbu su već videli u mnogim gradovima u kojima je Andrić službovao, a nakon Tršića sledi joj veoma zanimljiv put u mnoge evropske metropole. Nakon otvaranja izložbe u Muzeju jezika i pisma premijerno je predstavljena radio drama pod nazivom „Andrićevi zvučni pejzaži“ nastala tokom letnje škole zvuka u Tršiću. Letnja škola zvuka u Tršiću deo je programa obeležavanja jubileja pedesetogodišnjice dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću. „Andrićevi zvučni pejzaži“ zajednički su projekat Muzeja jezika i pisma i Fakulteta dramskih umetnosti, tačnije vanredne profesorice radio režije Branislave Stefanović i asistenta Dobrivoja Milijanovića. Polaznici letnje škole zvuka bili su osnovci i srednjoškolci iz našeg grada. Predstavljajući radio dramu Zoran Hamović autor projekta Godina knjige i jezika u okviru koje je i otvoren Muzej jezika i pisma istakao je vrednost ove vrste programa u Muzeju jezika i pisma koji je najbolji primer živog muzeja, onog čiji posetioci aktivno učestvuju u stvaranju sadržaja, arhive i izložbenog materijala. Na saborištu na otvorenom bila je postavljena izložba pod nazivom „Andrić i Vuk“ koja je pružila mogućnost mnogobrojnim posetiocima završnog dana sabora da pročitaju Andrićevu biografiju i bibliografiju kao i da se podsete koliko je Andrić cenio Vuka St. Karadžića i sa koliko pijeteta je o njemu pisao, kao i da premijerno vide fotografije nastale tokom Andrićeve posete Vukovoj spomen kući i Tronoši1973.godine.

Otvaranje izložbe Muzeja Grada Beograda Ivo Andruć pisac i/ili diplomata

Predstavljanje radio drame Andrićevi zvučni, koja je nastala u letnjoj radionici zvuka u Tršić,
u Muzeju jezika i pisma

Nakon izvođenja „Himne Vuku“ i podizanja zastave Vukovih sabora tačno u 12 časova počeo je centralni program završnog dana 77.Vukovog sabora. Prisutne je najpre pozdravio Vidoje Petrović gradonačelnik, a zatim je Angela Rihter održala besedu.

„Karadžić i Andrić kao i brojni pisci istraživači kulture, jezika i istorije upisali su se u kulturnu istoriju Evrope i u istoriju nemačko-južnoslovenskih i nemačko-srpskih odnosa kao pravi ambasadori kulture, kao posrednici koji su svaki u svoje vreme u raznim oblastima svog delovanja doprineli intenziviranju duhovno-kulturnih kontakata“-rekla je između ostalog besednica. Publika je veoma pažljivo pratila besedu Angele Rihter i na kraju je nagradila izuzetno velikim aplauzom. Saborska publika zna da ceni nastojanje profesorke Rihter da čitalačkoj publici nemačkog govornog područija prikaže lepotu našeg jezika i naše literature.

Završna svečanost 77. Vukovog sabora

Na našim pozorišnim daskama Andrić nije uobičajena pojava. Dramaturzi i reditelji se slažu da Andrićeve tekstove nije lako postaviti u pozorištu ili na filmsko platno. Jedna od najuspelijih predstava tokom prethodnih godina svakako je Bradićeva „Prokleta avlija“. Nebojša Bradić je za 77. Vukov sabor načinio novu adaptaciju ove pozorišne predstave. Nekoliko upečatljivih scena iz dramatizacije nagrađene su gromkim aplauzom. Nebojša Milovanović u ulozi Nevinog kao i Petar Benčina u liku Ćamila odlično su komunicirali sa saborskom publikom. Nebojša Dugalić čije je tumačenje Karađoza već postalo parametar za izvrsnu glumu, uspešno se izborio sa otvorenim prostorom, velikom scenom i brojnom publikom rasute pažnje. Ceo ansambl je pod jakim popodnevnim suncem odličnom igrom privezao publiku za sedišta.

Predstava Prokleta avlija Kruševačkog pozorišta na završnoj svečanosti 77. Vukovog sabora u Tršiću

U popodnevnom saborskom poselu pred velikim brojem posetilaca članovi Ansambla narodnih igara i pesama „Kolo“ izveli su zanimljiv program „Uđi u ovo polje-svedočanstva sa Kosova i Metohije“. Ovaj program prikazao je pesme, igre, običaje stanovnika Kosova i Metohije. Autor programa je mr Sanja Ranković, a stručni konsultant dr Olivera Vasić. Ovim je veoma bogat i sadržajan program završnog dana 77.Vukovog sabora u Tršiću okončan.

Nastup Ansambla narodnih igara i pesama Kolo na Popodnevnom saborskom poselu
„Uđi u ovo polje- svedočanstva sa Kosova i Metohije“

Prošle godine u toku završne svečanosti Vukovog sabora u Tršiću je otvorena prva Kuća pisaca u Srbiji. U nedelju 18.septembra 2011. Savet Kuće pisaca održao je svoju redovnu sednicu na kojoj je podnet Izveštaj o boravku prvog korisnika Kuće pisca u Tršiću, Izabel Nunjez. Ujedno dogovoren je čitav niz aktivnosti za naredni period. Sastanku su prisustvovali članovi Saveta: Jelena Lengold, Zoran Hamović, Vule Žurić, Mirko Demić i Dajana Đedović. Sledeći sastanak zakazan je u novembru u Kragujevcu nakon Sajma knjiga.
Prošle godine Ministarstvo kulture uvrstilo je Vukov sabor u manifestacije od nacionalnog značaja, što je svakako priznanje organizatorima za njihovo nesebično zalaganje da kvalitet programa iz godine u godinu bude sve bolji. Pokrovitelji 77.Vukovog sabora bili su Ministarstvo kulture, informisanja, informacionog društva i Grad Loznica. Generalni sponzor Kompanija „Dunav osiguranje“, prijatelji sabora: Komercijalna banka, Telekom Srbija, Eurobank EFG i Banka intesa. Medijski pokrovitelji bili su Lozničke novosti i Lotel televizija, a Radio televizija Srbije je i ove godine vršila direktan prenos sabora na drugom programu kao i putem satelita.