12.02.2018
Активности Центра за културу у 2017-ој години

АКТИВНОСТИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ „ВУК КАРАЏИЋ“ У 2017. ГОДИНИ

Центар за културу „Вук Караџић“, установа која својим делатностима обухвата више сродних дисциплина чија је основна мисија ширење културе и подстицања културног стваралаштва као и сакупљање, чување и излагање предмета који одражавају живот локалне заједнице, је у 2017. години реализовао преко 200 програма у свим организационим јединицама. Кроз своје програме Центар за културу је обележио неколико веома значајних јубилеја као шро су Седам векова манастира Троноше, 230 година од рођења Вука Караџића, 250 година од рођења Филипа Вишњића, 30 година рада Вукове задужбине и 30 година рада Музеја Јадра у Лозници.

Програмске активности су започете 21. фебруара обележавањем Дана матерњег језика у Тршићу. У овом програму су учествовали ученици Гимназије „Вук Караџић“, чланови огранка Вукове задужбине, које је припремила професорка српског језика, Невена Митровић.

На Мађународном сајму туризма у Београду Град Лозница је представио природне и културне вредности. Учешће су узели и представници Центра за културу који су се посетиоцима сајма представили са изложбом фотографија „Тајне бањских вила“ путем дигиталне презентације и приче о градитељству у Бањи Ковиљачи у првој половини двадесетог века. О вилама говорила Марина Цветановић, историчарка уметности. Посетиоцима сајма представљен је историјат манастира Троноше, поводом обележавања великог јубилеја Седам векова манастира Троноше. О историјату је говорио Горан Вилић, кустос историчар. Другог дана сајма директорка Центра за културу мр Снежана Нешковић Симић, говорила је о манифестацији Вуков сабор уз дигиталну презентацију.

Месец март је био у знаку манифестације која афирмише стваралаштво жена, „Свет жена“. Програм је свечано отворен 3. марта у Вуковом дому културе концертом Биљане Крстић и групе „Бистрик“. У оквиру манифестације су реализовани следећи програми: др Јелена Милинковић, научни сарадник Института за књижевност у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић представила је рад Милице Јанковић (1881-1939), књижевнице и сликарке, изузетно популатне ауторке прозе у међуратном периоду српске књижевности, представљање књижевног стваралаштва Иване Димић, добитнице „Нинове награде“ за роман „Арзамас“, изложба фотографија „Духови. Београдске лутке из излога“, новинарке и списатељице Весне Ћоровић Бутрић, изложба огледала Сање Рибић Миливојевић, уметнице која у асамблаж техници употребљава материјале као што су камен, речни и морски облуци, шкољке, корали, канапи, акрилне боје, и огледало.

Као и претходних година, на Младенце, 22. марта у Вуковом дому културе је одржано вече етнолошко документарног филма, аутора Добривоја и Добриле Пантелић. Брачни пар Пантелић, добитници великог броја награда на различитим филмским фестивалима сваке године на Младенце премијерно приказују своја нова филмска остварења.

Почетком априла у Музеју Јадра је отворена изложба „Српски санитет у Великом рату 1914-1918“ заједнички пројекат Центра за културу и Народног музеја у Шапцу. У овом периоду је Центар за културу остварио сарадњу са Галеријом слика „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице. Тако да је дошло до размене сталних поставки. У Галерији Миће Поповића је гостовала изложба слика из фонда Галерије „Лазар Возаревић“, док је у Сремској Митровици гостовала изложба слика Миће Поповића.

Центар за културу заједно са Градом Лозница и Одбором Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова, својим програмима негује сећање на историјске догађаје јадарског краја и околине. У порти манастира Чокешина, 8. априла је обележена годишњица Боја на Чокешини. У програму су учествовали Група певача КУД „Караџић“ под руководством диригента Дарка Несторовића, рецитатори Гимназије „Вук Караџић“, у име Града обратио се Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника. О Боју на Чокешини говорио је кустос историчар Горан Вилић. Поред Боја на Чокешини, обележене су 103. годишњице Церске (19. августа) и Гучевске битке (10. септембра), историјских догађаја из Првог светског рата, као и обележавање 76 година од стрељања цивила у Драгинцу, историјског догађаја из Другог светског рата.

Градска смотра рецитатора у којој је учетвовало 58 рецитатора из 13 основних и 4 средње школе одржана је 9. априла у Вуковом дому културе. Смотру је пратио жири у саставу: Драган Тошић, професор књижевности, Сања Димитрић-Нешиић, новинарка и Ђока Петровић, професор књижевности. На окружну смотру рецитатора пласирало се 15 рецитатора. Окружна смотра рецитатора Мачванског региона одржана је 21. априла у Крупњу. У Тршићу је 2010. године отворена прва Кућа писаца у Србији. Циљ оснивања прве Куће писаца је да место рођења језичког реформатора постане место окупљања оних стваралаца којима је језик позив и вокација.

Од 17. до 27. априла у Кући писаца је боравио израелски песник Амир Ор, песник са бројним преводима на многе језике света. Алона Фишер Кам, амбасадорке Израела посетила је Тршић 10. маја поводом гостовања Амира Ора у Кући писаца. Други писац који је у току ове године боравио у Кући писаца у Тршићу је канадски књижевник Реј Робертсон, и Мара Коркола, канадска сликарка. Истакнути канадски уметници су боравили у Тршићу од 12. до 28. јуна 2017. У Музеју језика и писма, 16. јуна, је отворена изложба слика Маре Корколе “En Plein Air – Пејсажи“. Амбасадор Канаде је посетио знаменито место Тршић поводом гостовања Реја Робертсона и Маре Корколе у Кући писаца.

Музеј језика и писма је отворен за јавност 21. априла 2011. године. Од ове године са сваког 20. и 21. априла обележава Дан Музеја језика и писма. Овогодишњим програмом је обележено 190 година од Вуковог Првог српског буквара. Приређена је изложба Просветли се! 190 година Вуковог Првог српског буквара. Изложбу је отворила проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор Филолошког факултета. Након отварања изложбе, одржан је округли сто на тему Буквар – прва књига, прва радост и прва брига у којем су учествовали: др Бошко Влаховић, директор Издавачког предузећа Едука, проф.др Рајна Драгићевић, Филолошки факултет у Београду, др Владимир Вукомановић, Учитељски факултет у Београду, мр Васа Павковић, Институт за српки језик САНУ, Јелена Журић, професорка српског језика и уреница у Издавачком предузећу „Едука“.

Манифестација Ноћ музеја представља јединствен културни спектакл. Исте вечери различити културни садржаји се реализују у више од 120 градова широм света. У Лозници ова манифестација се организује од 2010. године. У оквиру овогодишње манифестације реализовано је четири програма. У Музеју језика и писма у Тршићу је отворена изложба „Вук, вук, Вук у причи“. У Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић одржана је презентација о првој самосталној изложби Миће Поповића, која је одржана у Београду, 1950. године, у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“. У Музеју Јадра је отворена изложба „Живот на Дрини“ и истовремено је отворен анекс Музеја у коме је смештен чамац моноксил, који је нађен на обали реке Дрине. Аутор изложбе је Зоран Тошић. У Вуковом дому културе приказана је ретроспектива студентских филмова ФДУ. Публика је имала прилику да погледа три филма: „Град“ ауторке Маше Шаровић, „Све је више ствари које долазе“ ауторке Јелене Гавриловић и филм нашег Лозничанина Мирослава Савића „Пут за Кујумбу“. 

Ђачки сабор, традиционална манифестација, посвећена ђацима и њиховом стваралаштву, отворен је по 46. пут у среду, 24. маја 2017. године у Вуковом дому културе. Сабор је свечано отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања. У наставку програма емитована је химна акције „Негујмо српски језик“ и изведена је сценска бајка за децу „Девојка бржа од коња“. У току петодневне манифестације приказани су филмови студената Факултета драмских уметности, одржано је књижевно вече победника конкурса „Вуково звоно“ уз учешће награђених и чланова Огранка Вукове задужбине Гимназије Вук Караџић, дефиле фолклорних ансамбала и концерт испред Вуковог дома културе, отворена изложба слика и инсталација „Други простор“ доцент Абаза Диздаревића, сликара из Бијелог Поља, из Црне Горе, отворена је изложба уметничких радова Марије Благојевић, ликовне уметнице, полазнице претходних ликовних колонија у Тршићу, изведена је представа „Ромео и Јулија“ Вилијема Шекспира у извођењу драмског студија Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници. Истовремено у Тршићу су организоване следеће радионице: Етномузиколошка радионица „Гуслање“, Језичка радионица „Просветли се! 190 година Вуковог Првог српског буквара“, Радионица ткања, Ликовна радионица, Књижевна радионица „Радионица снова“, Калиграфска радионица. Завршна свећаност 46. Ђачког Вуковог сабора одржана је 27. маја 2017. Организоване су изложбе радова полазника радионица. На отвореној позорници на саборишту у 13 часова интонирана је „Химна Вуку“. Присутне су поздравили ученици генерације: Драгана Јосић, ученица Средње школе „Свети Сава“, Марта Аврамовић, ученица Техничке школе и Ивана Бурмазовић, ученица Гимназије „Вук Караџић“. Изведена је позоришна представа „Чаробна књига“ Позоришта „Душко Радовић“ из Београда.

Центар за културу сваке године организује манифестацију Мићини и Верини дани посвећену значајном српском уметнику, рођеном у Лозници. Овогодишња манифестација је одржана 12. и 13. јуна 2017. по седаманаести пут. У оквиру програма је представљена књига „Свети Антун – Ратни дневник из затвора“ Миће Поповића у издаваштву Геопоетике, о којој су говорили Јован Поповић, приређивач књиге и Владислав Бајац, главни уредник и директор издавачке куће „Геопоетика“ (Београд). У уторак, 13. јуна одржана је промоција 16. броја часописа за културну историју Јадра, ПРИЗОР. На промоцији су учествовали мр Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, Лозница; Зоран Тошић, историчар; Рада Глигорић, археолог и проф. др емеритус Стеван М Станковић.

Година 2017. је била у знаку обележавања великог јубилеја – седам векова манастира Троноше. Научни скуп поводом овог великог јубилеја је одржан 28. јуна у свечаној сали Гимназије „Вуку Караџић“ у Лозници. На научном скупу учествовали су следећи предавачи: академик Светислав Божић са темом „Српска духовна музика“, проф. др Војислав Јелић (Филозофски факултет Београд) са темом „Доситеј, Вук и Мокрањац као чувари српске баштине“, протођакон др Љубомир Ранковић, уредник „Гласа цркве“ и аутор многих текстова и књига („Крсна слава“, сабрана дела владике Николаја Велимировића) и емеритус др Стеван М. Станковић.

Почетком јула у Лозници и Тршићу је боравио Гао Ђингбо, географ, научни сарадник Географског института у Пекингу. Професор Ђингбо је један од аутора Националне стратегије одбране од поплава у Републици Кини. Повод за долазак у Србију је проучавања елементарних непогода и њихових последица у Србији. Овом приликом професор Ђингбо је посети Лозницу, Бању Ковиљачу и Крупањ, а уприличен је и пријем у Градској управи. Боравак професора из Републике Кине је реализован у сарадњи са Географским институтом „Јован Цвијић“ САНУ.

У другој половини јула по 18. пут је одржана Међународна мултимедијална студентска ликовна колонија. Ова колонија је окупила студенте и професоре са уметничких факултета у Србији, региону и свету у циљу повезивања уметника који се баве различитим облицима уметничког стварања. У оквиру Колоније су реализоване креативне радионице сликарства, графике, вајарства, текстила, костимографије, и теорије уметности. Уметнички директор Колоније је Марко Лађушић, редовни професор на Факултету примењених уметности, а руководилац Драго Симић, магистар сликарства у Центру за културу.

Летња школа креативног писања „Дуго лето за кратке приче“ у Кући писаца у Тршићу је реализована почетком августа. Дванаест средњошколаца из Панчева и Лознице стварали су у подстицајном окружењу знаменитог места и Куће писаца. Активност реализујемо у сардњи са Регионалним центром за таленет из Панчева у којем скоро две деценије сличну школу воде Вуле Журић и Јелена Журић. Ове године млади писци радили су на тему „Књижевност и(ли) филм“ разрађујући између осталог и критички однос према лектири, одабиру добре литературе и екренизацији исте.

84. Вуков сабор је одржан од 11. до 17. септембра у Лозници и Тршићу. Програмом овогодишњег Вуковог сабора обележено је неколико веома значајних јубилеја: седам векова манастира Троноше, 230 година од рођења Вука Караџића, 250 година од рођеа Филипа Вишњића, 30 година рада Вукове задужбине и 30 година рада Музеја Јадра у Лозници. Програми свечаног отварања су резервисани за представљање градова из ближег и даљег окружења и њихових креативних потенцијала. Ове године на свечаном отварању Вуковог сабора, 11. септембра 2017. представио се град Бања Лука са изложбом фотографија „Петар Кочић“, коју је приредила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске из Бања Луке, поводом обележавања јубилеја – 140 година од рођења српског песника, писца и политичара, Петра Кочића. Након отварања изложбе у Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе, у сали Вуковог дома културе је уследио програм званичног свечаног отварња. Сабор је отворио министар културе и информисања Владе Републике Србије, Владан Вукосављевић, у програму свечаног отварања учествовали су Бојана и Никола Пековића, млади музички уметници, брат и сестра из Краљева, који су успешно наступали на бројним такмичењима. Бојана је једина девојка у Србији која свира гусле. Другог дана програма, у уторак, 12. септембра 2017. у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, је представила своја издања попут Речник славеносрпског језика, Орнитолошки речник, Срби у Угарској, Јестестевословије, Темишварски зборник, Зборници Матице српске, као и капитални пројекат Српски биографски речник. О издањима су говорили: др Ђорђе Ђурић, проф. др Бранко Бешлин, проф. др Исидора Бјелаковић. Други програм у току овог саборског дана био је музичко-сценски приказ КУД „Караџић“ из Лознице посвећен јубилеју – седам векова манастира Троноше. У среду, 13. септембра 2017. пред бројном публиком у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић представљено је издање ИП „Клио“ – „Срби од 1903. до 1914“. Ово издање је посвећено једној од највећих епоха српске историје, која је донела општи препород и изузетна достигнућа у науци, књижевности, уметности, музици, политици, војној вештини. О књизи су говорили аутори и професори Универзитета у Београду, др Милош Ковић и др Слободан Наумовић, као и Наташа Ђелошевић, заменик директора Издавачког предузећа „Клио“. Следећи програм овог трећег саборског дана био је већ традиционални програм Вуковог сабора – Гусларско вече, одржано у сали Вуковог дома културе. Своје учешће узели су гуслари из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Највећи део програма је био посвећен Школи гусала „Сандић“ из Београда. У четвртак, 14. септембра 2017. у Тршићу у Кући писаца је одржан округли сто „Жива традиција“. Тема на коју су учесници излагали била је народна приповетка „Немушти језик“. Учесници округлог стола били су: Злата Коцић песникиња, Жарко Требјешанин психолог, Дејан Миахиловић књижевник, Милош Константиновић књижевни преводилац и Дајана Ђедовић, која је учествујући у разговору представила пројекат Радионица звука „Вук и ЗВук“ и радио драму „Немушти језик“ коју су полазници радионице реализовали под стручним руководством Бране Стефановић професорице Факултета драмских уметности. Модератор: Војислав Карановић. После подне у Музеју Јадра је отворена изложба „Музеј Јадра ризница прошлости“, аутора кустоса Музеја, Горана Вилића, Раде Глогорић и Марије Шћекић Марковић. Из сваке збирке у оквиру Музеја, издвојени су предмети који су приказани на овој изложби. Намера запослених у Музеју је била да овом изложбом прикажу све збирке и развој и постигнућа у стручном раду у протеклих 30 година. Изложбу је отворила проф. др Весна Марјановић. Наредног дана, у петак, 15. септембра 2017. одржан је први програм у новооснованом Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу. Јавности се представила Вукова задужбина, а повод је био јубилеј – 30 година рада и 230 година од рођења Вука Караџића. Поздравну реч упутили су др Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине, проф. др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине и Дејан Михаиловић, уредник Издавачког предузећа „Лагуна“, представљајући заједнички подухват ове издавачке куће и Вукове задужбине – објављивање Српских народних приповјетки Вука Караџића. Након тога одржан је округли сто на тему „Вукове народне приповетке – источник аутентичне српске прозе са средине 19. века“. Учесници округлог стола били су веома значајни слависти и књижевници: др Габријела Шуберт, спољни сарадник српске академије наука и уметности, проф. др Роберт Ходел, академик Миро Вуксановић, књижевник, Светислав Басара, књижевник, Јанко Вујиновић, књижевник, професор емеритус Душан Иванић, проф. др Сава Дамјанов, проф. др Бошко Сувајџић, Марко Недић, књижевни критичар, проф. др Александар Милановић, др Бранко Златковић, др Миодраг Матицки, Станиша Војиновић, истраживач. Овом програму су присуствовали и представници српског Заједничког вјећа опћина у Вуковару у Хравтској. Истог дана одржан је програм посвећен овогодишњем великом јубилеју – седам векова манастира Троноше. У Вуковом дому културе одржана је свечана академија у којој је казиван текст „Троглас из Троноше наше“, аутора Зорана Тошића, а своје учешће су имали Српско црквено пјевачко друштво „Србадија“ и Ансамбл „Бисерница“. У суботу, 16. септембра 2017. у порти манастира Троноше одржана је централна свечаност обележавања седам векова манастира. Поред великог броја верника, присуствовао је Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј који је началствовао Светом архијерејском Литургијом. Затим је читана Грамата о канонизацији Преподобног Стефана Троношког. На крају програма у културно-уметничком делу, одржан је концерт Српског црквеног пјевачког друштва „Србадија“ према музици Светислава Божића. Истог дана у Тршићу је одржана завршна сесија учесника 47. Међународног скупа слависта. Завршна свечаност 84. Вуковог сабора одржана је у недељу, 17. септембра 2017. отворен је нови Образовно-културни центар „Вук Караџић“ у ком ће се реализовати истраживачки рад посвећен филологији и другим друштвеним наукама, вишедневни научни скупови, сусрети слависта из целог света, учење српског језика и културе за младе из дијаспоре, научно-образовни округли столови, радионице, семинари, кампови, колоније и други скупови. Образовно-културни центар је свечано отворио министар просвете у Влади Републике Србије, Младен Шарчевић. Отварању су присуствовали и министар културе и информисања у Влади Републике Србије, Владан Вукосављвић, учесници Међународног скупа слависта, представници Вукове задужбине. Своје учешће узели су и ученици лозничких основних и средњих школа у радионицама српског језика, сликања, и информатике. На отвореној позорници у Тршићу, у 12 часова је уследила централна завршна свечаност. Државну химну је отпевао оперски певач, Оливер Њего, затим је поздравну реч упутио градоначелник Лознице, Видоје Петровић. Беседник овогодишњег Вуковог сабора био је Александар Вучић, председник Републике Србије, истакавши да је Вуков сабор најважнији скуп у Србији и да су језик и писмо конститутивни елемент и битан фактор развоја нације. Говорећи о значају Вука Караџића, председник Вучић је казао да се његов прави значај и допринос може утврдити тек када се погледа шира слика и историја читавог људског рода, јер су сви реформски процеси попут ренесансе или реформације, почели реформом језика. Након обраћања председника Републике, уследила је позоришна представа „Вишњић“, која је приређена поводом још једног јубилеја – 250 година од рођења Филипа Вишњића. Текст за представу написао је проф. др Бошко Сувајџић, а режирао Јован Поповић. У представи су играли: Ненад Ћирић, Бранислав Платиша, Биљана Ђуровић, Небојша Кундачина, и Саша Волић. У наставку свечаности одржан је концерт групе „Легенде“.

Манифестацију „Дани Јована Цвијића“, посвећена великом српском научнику који је рођен у Лозници, реализована је током месеца октобра. Програм овогдишње манифестације је почео 3. октобра у Галерији „Мина Караџић“ отварањем интерактивне изложбе „Спектри“ Центра за промоцију науке. Изложбу је отворила др Тања Аднађевић. Интерактивну изложбу „Спектри“ Центар за промоцију науке је приредио 2015. године, која је проглашена за Међународну годину светлости. Изложба се састоји из 19 интерактивних експоната који приказују дејство различитих облика светлости у природи. У понедељак, 9. октобра у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић представљена су издања Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Акценат је стављен на представљање њиховог издања „Из бележница Јована Цвијића – прикази и тумачења“. У приређивању монографије коришћене су неке од 40 сачуваних бележница Јована Цвијића, а које се састоји из Цвијићевих белешки приликом докторских студија у Бечу, предавања на Сорбони у Паризу и бележница које су настале приликом Цвијићевих дугогодишњих теренских истраживања. О издањима су говорили: Драгољуб Штрбац, др Жељко Бјељац, др Ана Милановић Пешић, и др Александра Терзић. На сам дан рођења великог научника, 12. октобра, отворена је изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“, ауторке Татјане Корићанац, музејског саветника Музеја града Београда. Изложбу је отворила ауторка. Ову изложбу, која се састоји из Цвијићевих личних предмета, бележница, фотографија и других докумената приредио је Музеј града Београда у сарадњи са Српском академијом наука и уметности приликом обележавања 150 година од рођења Јована Цвијића, 2015. године. У четвртак, 19. октобра у Галерији „Мина Караџић“ отворена је изложба „Јован Цвијић у књигама и публикацијама“ аутора емеритуса др Стевана Станковића и Биљане Радичевић, мастер географа у Центру за културу. На 25 паноа је представљена хронолошка библиографија аутора које су писали о животу и раду Јована Цвијића. Сва приказана издања су објављена у периоду од 1924. до 2017. године. У реализацији изложбе коришћено је 40 књига, а највећи део је у власништву професора Станковића. Изложбу је отворио емеритус др Стеван Станковић. Саставни део изложбе је и постављена дигитална библиотека на веб страници Центра за културу „Вук Караџић“ која се састоји из поменутих издања, а која ће се временом и допуњавати са издањима, као и са истраженом архивком грађом. Од ове године у оквиру манифестације представљамо и радове ученика који су у претходној школској години учествовали на републичком такмичењу из географије или који су имали на тему рад о животу и делу Јована Цвијића. Тако да је у наставку програма отварања изложбе „Јован Цвијић у књигама и публикацијама“, представљен рад три успешне ученице: Ање Цветановић и Иване Гавриловић, сада ученица Гимназије „Вук Караџић“ и Мине Радовић, ученице ОШ „Јован Цвијић“. Поменуте ученице су учествовале у мају 2017. године на окружном и републичком такмичењу које је организовао Регионални центар за таленте. Манифестација је завршена отварањем изложба слика "Географски термини на сликарском платну" у четвртак, 2. новембра у Музеју Јадра.. Двадесет слика на којима су приказани различити облици рељефа, насликао је магистар сликарства Драго Симић, а према фотографијама Јована Цвијића, које су објављене у Цвијићевој монографији "Геоморфологија". Изабране фотографије и илустрације су скениране из првог издања монографије “Геоморфологија I и II“, а које су објављене 1924. и 1926. године. Детаљније појашњења за сваки облик рељефа приказан на слици, написла је др Јелена Ћалић, научни сарадник Географског института "Јован Цвијић" САНУ. Изложбу су отвориле др Јелена Ћалић и Марина Цветановић, кустос историчар уметности.

У првој половини децембра одржана је манифестација дечијег стваралаштва „Ала је леп овај свет“. У програму су учествовали деца предшколског и школског узраста која у Центру за културу похађају Школу сликања и цртања, Школицу енглеског језика, Школу рок гитаре и ученици, учесници градске и окружне смотре рецитатора. Од ове године у програму учествују и ученици гостујуће школе. За ову годину била је то Основна школа „Анта Богићевић“. Центар за културу учествује и у програму обележавања десет година од стицања статуса града, Града Лознице са изложбом „Лозница кроз време и фотографију“ аутора Горана Вилића, историчара и Ликовном колонијом „Град Лозница“, која ће бити организована од 20. до 26. децембра 2017. у Тршићу у просторијама Образовно-културног центра „Вук Караџић“. Учествују сликари: Славољуб Радивојевић (Београд), Татјана Лечић Бандовић (Београд), Весна Чанак (Београд), Сњежана Влатковић (Београд), Петрија Јовичић (Београд), Предраг Тодоровић (Београд), Драган Бартула (Лозница), Михаило Глигорић (Шабац) Драго Симић (Лозница), Снежана Нешковић Симић (Лозница). Изложба слика насталих током колоније биће отворена 26. децембра 2017. године у 17 часова у Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе у Лозници. Изложбу ће отворити Марина Цветановић, историчар уметности. У току године у Центру за културу гостовало је више позоришних представа и презентовано преко 50 филмова. Такође, у Центру за културу је одржано и више едукативних курсева и стручно оспособљавање одраслих полазника.